Kada danas zakoračite na popločani Trg slobode u Zrenjaninu i usmerite pogled ka svetlosti koja se odbija o fasade starih palata, osetićete miris istorije koji se ne sreće često. Kao novinar koji je decenijama istraživao svaki kutak Banata, i kao vodič koji je stotine putnika proveo kroz ove lavirinte prošlosti, uvek zastanem na istom mestu – ispred prelepe, pastelne fasade najstarijeg pozorišnog zdanja u Srbiji.

Da bismo razumeli duh današnjeg Zrenjanina, moramo se vratiti u devetnaesti vek, u vreme kada se grad zvao Veliki Bečkerek¹. To je bilo doba kada je blatnjava banatska varoš, okružena lenjim tokovima reke Begej, odlučila da postane kulturna prestonica ovog dela Evrope. I u tome je uspela, na najneobičniji mogući način.

Od žitnog magacina do hrama talijine umetnosti

Sve je počelo u jesen 1839. godine. Dok su u drugim delovima Evrope pozorišta građena iz temelja, kao monumentalne palate kraljeva i grofova, Bečkerečani su pokazali prepoznatljiv banatski pragmatizam pomešan sa neizmernom ljubavlju prema umetnosti.

U samom srcu grada, na obali Begeja, stajao je stari, masivni trospratni žitni magacin² izgrađen od tvrde opeke. Kada je trgovina žitom opala, gradski oci i bogati građani došli su na revolucionarnu ideju: zašto ne bismo ovo skladište hrane pretvorili u skladište duha?

+-----------------------------------------------------------------+
| "Zgrada je spolja zadržala stroge, jednostavne linije vojnog    |
| magacina, ali je njena unutrašnjost bila pravo čudo arhitekture. |
| Kada bi se upalile stotine sveća i uljanih lampi, prostorom bi  |
| ovladao sjaj koji je Bečkerečane selio pravo u Beč ili Peštu."  |
|                                                                 |
| — Iz zapisa starog bečkerečkog hroničara                        |
+-----------------------------------------------------------------+

Unutrašnjost je preuređena u raskošnu salu sa ložama na tri nivoa, po uzoru na najelegantnija austrijska pozorišta. Akustika koju su postigli drvenom konstrukcijom i danas se smatra remek-delom graditeljstva. Zidovi koji su nekada čuvali tone pšenice, sada su odjekivali stihovima Šekspira, Šilera i Jovana Sterije Popovića.

Ključne etape u razvoju bečkerečkog teatra

Pozorišni život u devetnaestom veku nije bio statičan. On je pratio uspone i padove samog grada, velike požare, poplave, ali i periode neverovatnog ekonomskog procvata.

Multikulturalna scena i glumačke legende

Ono što je bečkerečku scenu činilo jedinstvenom bila je njena višejezičnost. U devetnaestom veku, publika je bila naviknuta da jedne večeri sluša dramu na nemačkom jeziku, sledeće na mađarskom, a već za vikend da uživa u gostovanju novosadske ili beogradske pozorišne družine na srpskom jeziku.

Dolazak Joakima Vujića i rađanje domaće drame

Otac srpskog teatra, Joakim Vujić, ostavio je neizbrisiv trag u Velikom Bečkereku. Njegova gostovanja sa pozorišnim trupama budila su nacionalnu svest i donosila duh modernog prosvetiteljstva.

Lokalna publika je sa oduševljenjem dočekivala i čuvenog Tošu Jovanovića, rođenog Bečkerečanina, koji je svojom markantnom pojavom i gromkim glasom osvojio scene širom Balkana. Danas, u znak sećanja na ovog velikana, zrenjaninsko pozorište ponosno nosi njegovo ime.

Društveni život iza kulisa: Moda, intrige i salonski tračevi

Pozorište u 19. veku nije bilo samo mesto gde se gledala umetnost; ono je bilo epicentar društvenog života.

Preko dana, gradom bi kružili pozorišni plakati (često štampani na tri jezika), a u lokalnim bircuzima i kafanama raspravljalo se o tome koja primadona dolazi u grad. Kada bi se spustilo veče, ulice oko Begeja preplavile bi kočije.

Dame su u pozorište dolazile u najnovijim toaletama poručenim iz Beča, sa teškim svilenim haljinama i lepezama, dok su gospoda nosila cilindre i frakove.

Stariji meštani i danas prepričavaju legendu o jednoj bogatoj banatskoj 
grofici koja je, uvređena jer nije dobila svoju omiljenu ložu u prvom redu, 
zakupila ceo parter samo za sebe i svog salonskog psa, ostavivši ostatak 
građanstva da predstavu posmatra sa galerije.

U pauzama predstava, u raskošnom foajeu, sklapali su se brakovi, ugovarali milionski poslovi izvoza žita i piva, i tiho šaputale političke intrige koje su krojile sudbinu Banata.

Kako danas doživeti duh devetnaestog veka u Zrenjaninu

Ako želite da osetite onaj isti drhtaj uzbuđenja koji su osećali Bečkerečani pre skoro dva veka, posetite Zrenjanin tokom pozorišne sezone.

Zgrada zrenjaninskog pozorišta preživela je ratove, smene imperija, revolucije i prirodne katastrofe. Ona i danas stoji kao tihi svedok vremena kada je Veliki Bečkerek, zahvaljujući viziji svojih građana, pretvorio obično skladište žita u večni izvor banatske kulture. Kada se sledeći put zavesa podigne na ovoj sceni, oslušnite pažljivo – u škripi starih dasaka i dalje odjekuju koraci glumaca koji su pre dve stotine godina stvarali istoriju.

Najčešća pitanja i odgovori