Dok šetate glavnom pešačkom zonom Zrenjanina, pored elegantnih secesijskih fasada i pod hladom vekovnih lipa, lako je zamisliti prodevanje proslavljenih bečkerečkih intelektualaca koji žurno koračaju ka lokalnoj štampariji. Sredinom 19. veka, Veliki Bečkerek nije bio samo trgovačko i administrativno središte prostranog Banata, već i pravi kulturni svetionik. Srce tog kulturnog buđenja kucalo je u ritmu teških olovnih slova, pritiska ručnih presa i opojnog mirisa sveže štamparske boje koji se širio iz prve tipografske radionice u gradu.
Razvoj štamparija i prve lokalne štampe u Bečkereku priča je o vizionarima, zanatlijama i intelektualcima koji su prepoznali snagu pisane reči u gradu u kom su se ukrštali srpski, nemački, mađarski i rumunski jezik.
Rađanje crnog zlata na papiru: Prva štamparija Franca Pavla Plejca
Sve do polovine 19. veka, Bečkerek je zavisio od štamparija u Temišvaru, Budimpešti, Beču i Novom Sadu. Svaki zvanični formular, knjiga ili plakat morali su putovati danima sporednim banatskim putevima kako bi stigli do građana. Svlastiti preokret događa se 1847. godine, kada u grad dolazi preduzimljivi tipograf Franc Pavle Plejc (Franz Paul Pleitz).
Plejc nije bio samo vešt zanatlija, već i čovek sa istančanim osećajem za kulturni trenutak. Dobivši zvaničnu dozvolu vlasti, u samom srcu grada otvara prvu štampariju. Njegove mašine, pokretane ručnom snagom i kasnijim mehaničkim inovacijama, unesele su novu dinamiku u život Bečkerečana.
Prva Plejčeva štamparija nalazila se u neposrednoj blizini današnjeg Trga slobode. Njen rad nije prekinula ni burna Revolucija 1848–1849. godine, tokom koje je potreba za brzim vestima i letcima bila veća nego ikada pre.
Plejc je brzo shvatio da multietnički Bečkerek traži sadržaj na više jezika. Njegova radionica ubrzo postaje glavno mesto gde su se štampali zvanični gradski dokumenti, crkvene publikacije, trgovački cenovnici, ali i prve književne sveske lokalnih autora.
Prve novine u gradu: Pokretanje lokalne štampe
Pravi medijski bum nastupa 1851. godine. Franc Pavle Plejc pravi hrabar korak i pokreće "Groß-Becskereker Wochenblatt" (Velikobečkerečki nedeljnik)1. Bilesu to prve novine u istoriji grada, štampane na nemačkom jeziku, koje su izlazile redovno i donosile vesti iz sveta, carstva, ali pre svega lokalne anegdote, izveštaje sa žitne pijace i oglase.
Pokretanje ovog lista delovalo je poput varnice na barut. Ubrzo se javlja potreba da se i drugi narodi Banata oglase na svom maternjem jeziku. Već u narednim decenijama, Bečkerek postaje pravo poprište novinarske pluralnosti.
+-----------------------------------------------------------------------+
| "Knjiga i novina u Bečkereku nisu bile samo informacija – one su |
| bile dokaz da banatska ravnica može da stvori ideju vrednu |
| pamćenja i širenja po celoj Evropi." |
| |
| — Iz zabeležaka lokalnog hroničara s kraja 19. veka |
+-----------------------------------------------------------------------+Srpska reč u bečkerečkoj štampi
Srpska zajednica u Velikom Bečkereku, izuzetno jaka, bogata i kulturno prosvetljena, žudela je za štampanim glasom na svom jeziku. Preko bečkerečkih štamparija počinju da izlaze politički, književni i satirični listovi koji su okupljali najumnije glave tog doba.
Neki od najznačajnijih srpskih intelektualaca, pisaca i političara sarađivali su sa bečkerečkim štamparijama ili u njima objavljivali svoje radove. Listovi poput Banćanina, a kasnije i brojnih književnih časopisa, debatovali su o sudbini naroda u Habzburškoj monarhiji, ali i donosili stihove Zmaja, Laze Kostića i analize lokalnih hroničara.
Savet za posetioce: Kada posetite Zrenjanin, obavezno svratite do Zavičajnog odeljenja Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin". Tamo možete zatražiti na uvid digitalizovane primerke ili fototipska izdanja najstarijih novina štampanih u gradu.
Pregled ključnih istorijskih faza i izdanja
Da bismo lakše razumeli koliko je razvoj štamparija bio brz i dinamičan, pogledajmo hronološki pregled najvažnijih prekretnica koje su oblikovale medijsku sliku Velikog Bečkereka:
| Godina | Događaj / Izdanje | Osnivač / Štamparija | Značaj za Veliki Bečkerek |
|---|---|---|---|
| 1847. | Otvaranje prve štamparije | Franc Pavle Plejc | Početak ere grafičarstva i izdavaštva u gradu. |
| 1851. | Izlazak prvog broja Groß-Becskereker Wochenblatt | Štamparija Plejc | Prve lokalne novine u istoriji Srednjeg Banata. |
| 1869. | Osnivanje novih radionica i proširenje kapaciteta | Porodica Plejc i partneri | Uvođenje savremenijih brzoštampajućih mašina. |
| 1880–1900. | Pojava lista Torontál i srpskih publikacija | Različiti izdavači | Zlatno doba višejezične političke i kulturne štampe. |
| 1901. | Otvaranje modernih štamparija (npr. Lemberger, Zlobicki) | Lokalni preduzetnici | Grad dobija vrhunski štampani materijal i ilustrovane plakate. |
Zlatno doba na prelazu vekova: Tipografska remek-dela
Ulaskom u poslednje dve decenije 19. veka i početkom 20. veka, Veliki Bečkerek ulazi u svoje zlatno doba. Grad u tom periodu broji više izuzetno opremljenih štamparija. Štampanje više nije bilo samo zanat – postalo je umetnost.
Štampali su se raskošni pozorišni plakati za predstave u najstarijoj pozorišnoj zgradi u Srbiji (sagrađenoj 1839. godine), litografisane razglednice koje su putovale širom sveta, kao i glatki papiri sa zlatotiskom za potrebe veleposednika i gradskih vlasti.
Štamparija porodice Plejc ostala je stožer, ali su se pojavili i drugi izdavači poput Lembergera i Zlobickog, koji su uneli duh secesije u tipografiju. Grafička oprema knjiga objavljenih u Bečkereku u to vreme nije nimalo zaostajala za izdanjima iz Pešte ili Beča.
Kulturna baština koja živi: Gde videti svedočanstva prošlosti
Za ljubitelje istorije, kulture i starina, Zrenjanin nudi jedinstvenu priliku da dodirnu prošlost. Zavičajne zbirke i muzejske postavke čuvaju predmete koji su stvarali medijsku istoriju ovog kraja.
- Narodni muzej Zrenjanin: U istorijskoj zbirci muzeja čuvaju se originalni primerci prvih novina, ručne prese, olovna slova (pismo), kao i lični predmeti bečkerečkih štampara.
- Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin": Smeštena u samom centru grada, ova ustanova baštini bogat fond retkih knjiga i periodike štampane u Bečkereku.
- Arhitektura starog jezgra: Šetajući Glavnom ulicom, obratite pažnju na zgrade u kojima su se nalazile stare knjižare i papirnice. Mnoge od njih su sačuvale svoj autentični izgled s kraja 19. veka.
Zaključak: Reč koja je izgradila identitet grada
Razvoj štamparija i prve lokalne štampe u Velikom Bečkereku nije bio samo tehnički napredak – bio je to temelj na kom je izgrađen moderni građanski identitet današnjeg Zrenjanina. Zahvaljujući vizionarima poput Franca Pavla Plejca i neumornim urednicima prvih listova, grad na Begeju postao je mesto u kom se razmenjuju ideje, neguje kulturni dijalog i čuva pisana reč.
Kada sledeći put budete posećivali Zrenjanin, dok uživate u prelepom ambijentu banatske ravnice, setite se da svaki ugao ovog grada čuva odjeke starih štamparskih mašina koje su pre više od veka i po poslale bečkerečku reč daleko u svet.
Fusnote
Reference i napomene
Groß-Becskereker Wochenblatt izlazio je više decenija i predstavljao je neprocenjiv izvor za proučavanje privredne, kulturne i političke istorije Torontalske županije.
↩Litografija i tehnički napredak: Uvođenjem litografije krajem 19. veka, bečkerečke štamparije su mogle da proizvode složene ilustracije, što je dovelo do procvata izrade plakata, umetničkih grafika i prvih lokalnih razglednica.
↩
Najčešća pitanja i odgovori
Ko je otvorio prvu štampariju u Velikom Bečkereku i kada?
Prvu stalnu tipografsku štampariju u Velikom Bečkereku otvorio je Franc Pavle Plejc (Franz Paul Pleitz) 1847. godine. Njegov rad označio je početak modernog grafičarstva i novinarstva u ovom delu Banata.
Koje su bile prve lokalne novine štampane u Bečkereku?
Prve lokalne novine bile su 'Groß-Becskereker Wochenblatt', koje je 1851. godine pokrenuo upravo Franc Pavle Plejc. Ubrzo nakon toga, grad dobija i brojna izdanja na srpskom i mađarskom jeziku.
Gde se u današnjem Zrenjaninu mogu videti tragovi štamparske istorije?
Bogata građa, stare štampaće mašine, novine i knjige čuvaju se u Narodnom muzeju Zrenjanin, kao i u fondovima Zavičajnog odeljenja Gradske narodne biblioteke 'Žarko Zrenjanin'.
Da li je u Bečkereku izlazila štampa na srpskom jeziku u 19. veku?
Da, tokom druge polovine 19. veka i početkom 20. veka izlazio je veliki broj srpskih listova, časopisa za književnost, šalu, satiru i politiku, što je svedočilo o snažnom nacionalnom i kulturnom poletu.
Kakav je bio značaj štamparija za društveni život grada?
Štamparije nisu bile samo zanatske radionice, već intelektualna stecišta. Oko njih su se okupljali pisci, prevodioci, političari i profesori, a štampani su pozorišni plakati, knjige, kalendari i udžbenici.