Kada se spustite u ravni Srednjeg Banata, tamo gde se nebo čini beskrajnim, a vreme teče sporo poput vode u Begeju, shvatićete da ova zemlja rađa posebne ljude. Kao dugogodišnji novinar i lokalni vodič kroz skrivene kutke Zrenjanina, uvek volim da kažem da se banatska duša najbolje čita kroz oči njenih umetnika. Jedan od onih koji su tu dušu poneli sa sobom na beogradske kaldrme i svetske scene jeste Branimir Brstina – glumac čije samo pojavljivanje na sceni izaziva osmeh, ali i duboko poštovanje.

Iako je geografski rođen u Banatskom Karlovcu, Brstina je čitavo svoje detinjstvo, ranu mladost i ključne formativne godine proveo upravo ovde, u Zrenjaninu. Njegov hod, gestikulacija, taj specifični mirni, a opet neverovatno ekspresivni humor, direktan su proizvod bečkerečkog asfalta i tihih šetnji pored Begeja.

Detinjstvo pod banatskim nebom i zrenjaninske školske klupe

Zrenjanin sedamdesetih godina prošlog veka bio je industrijski gigant, ali i neverovatno živ kulturni centar. U tom i takvom gradu, mladi Branimir Brstina je pohađao osnovnu školu, a potom i čuvenu Zrenjaninsku gimnaziju¹. Gimnazija, smeštena u velelepnom zdanju koje i danas pleni svojom arhitekturom u centru grada, bila je rasadnik talenata.

U ovim klupama, Brstina nije bio samo običan učenik. Njegovi savremenici se sećaju visokog, vižljastog mladića sa neobično živim očima i urođenim smislom za imitaciju i komiku. Zrenjanin je u to vreme imao izuzetno razvijenu amatersku scenu, a kulturno-umetnička društva i školske sekcije bile su mesta gde su se rađali budući velikani. Upravo na tim improvizovanim binama, pod svetlima skromnih reflektora, Brstina je počeo da kroti svoj raskošni talenat.

"Banat vas nauči da posmatrate. U ravnici, gde nema brda da vam zaklone vidik, naučite da gledate ljude u oči, da slušate njihove tišine i da u tom sporom ritmu pronađete najfinije tonove ljudske duše."

Zapis o banatskom karakteru iz lokalnih hronika.

Kako je ravnica oblikovala glumački genije

Da biste razumeli glumu Branimira Brstine, morate razumeti Banat. Banatski humor nije agresivan; on je setan, blago ironičan, često apsurdan i uvek duboko ljudski. Brstina je ovaj senzibilitet doveo do savršenstva. Njegovi likovi, čak i kada su na ivici karikature, uvek u sebi nose zrno dostojanstva i tuge – osobinu tipičnu za ljude sa ove tromeđe vetrova i magle.

Njegova sposobnost da bez ijedne izgovorene reči, samo pokretom obrve ili specifičnim položajem tela, prenese čitavu paletu emocija, vuče korene iz onih popodneva provedenih na obali Begeja, gde se više ćutalo nego što se govorilo, a sve se razumelo.

Klasa koja je promenila jugoslovenski film

Kada je 1978. godine Branimir Brstina spakovao kofere i iz Zrenjanina krenuo put Beograda na prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti, niko nije mogao da pretpostavi da će postati deo verovatno najtalentovanije klase u istoriji ove institucije.

Pod vođstvom profesora Minje Dedića, Brstina je delio studentsku klupu sa imenima koja će zlatnim slovima ostati upisana u istoriju našeg glumišta: * Sonja Savić – buntovna ikona jugoslovenskog filma, * Žarko Laušević – vanserijski dramski talenat i šarmer, * Zoran Cvijanović – majstor komedije i transformacije, * Svetislav Goncić – glumac neverovatne energije i harizme.

U toj i takvoj konkurenciji, Brstina se izdvojio svojim specifičnim izrazom. Dok su drugi igrali na kartu klasične lepote ili buntovništva, Branimir je ponudio nešto sasvim drugačije – toplu, začudnu i beskrajno šarmantnu glumu koja je osvajala na prvi pogled.

Od Ateljea 212 do večnosti: Najznačajnije uloge

Nakon diplomiranja, Brstina postaje stalni član Ateljea 212, pozorišta koje je oduvek bilo sinonim za avangardu, slobodu i vrhunski humor. Na toj sceni odigrao je uloge koje se i danas prepričavaju. Njegov talenat ubrzo prepoznaju i televizijski i filmski reditelji.

Široj publici se uvukao pod kožu kroz uloge koje su postale deo pop-kulture. Ko može zaboraviti Žitka iz "Porodičnog blaga", tog simpatičnog, večito zabrinutog i snalažljivog čoveka sa juga, kojem je Brstina udahnuo neverovatnu životnost? Ili Milentija iz kultne serije "Vratiće se rode", gde je ponovo briljirao igrajući lik koji balansira između komičnog i tragičnog?

Ipak, za nas koji ga posmatramo kroz prizmu Banata, svaka njegova uloga nosi onaj prepoznatljivi miris ravnice – sposobnost da se u najvećoj drami pronađe tračak nade i smeha.

Turistička ruta: Stopama Branimira Brstine u Zrenjaninu

Kao vaš turistički vodič, predlažem vam jedinstvenu kulturnu rutu kroz Zrenjanin, inspirisanu životom i odrastanjem ovog glumačkog velikana. Ova šetnja će vam otkriti grad iz jednog potpuno novog, umetničkog ugla.

1. Zrenjaninska gimnazija i Trg slobode Započnite šetnju na centralnom gradskom trgu. Impozantna zgrada gimnazije, izgrađena u stilu akademizma, mesto je gde je Brstina provodio svoje tinejdžerske dane. Preko puta se nalazi i Rimokatolička katedrala Svetog Ivana Nepomuka, čija zvona daju poseban zvučni kolorit ovom delu grada.

2. Narodno pozorište "Toša Jovanović" Samo nekoliko koraka dalje nalazi se najstarija pozorišna sala u Srbiji². Iako je Brstina svoju profesionalnu karijeru gradio u Beogradu, ovo pozorište je hram kulture koji je postavio standarde koje je on pratio. Uđite unutra, osetite miris starog drveta i barokni sjaj sale koja pamti vekove.

3. Obala Begeja i zrenjaninski mostovi Spustite se do reke. Begej je žila kucavica grada. Šetnja pored vode, ispod krošnji starih vrba, pomoći će vam da osetite onu banatsku tišinu i kontemplativnost koja je tako vidljiva u Brstininim dramskim ulogama. Prođite pored "Suvog mosta" – jedinstvenog fenomena, mosta ispod kojeg više ne teče reka, što je motiv dostojan najboljih nadrealističkih drama u kojima je Brstina često igrao.

Nasleđe koje traje

Branimir Brstina je danas jedno od najvećih imena srpskog glumišta, čovek koji je svojim radom zadužio našu kulturu. Ali, bez obzira na sve nagrade, aplauze i slavu, on je uvek ostao onaj skromni banatski dečak koji zna vrednost tišine i jednostavnosti.

Zrenjanin se ponosi svojim Brstinom. Kada sledeći put budete gledali neku od njegovih kultnih uloga, obratite pažnju na taj specifičan, blagi osmeh u uglovima usana. To je osmeh čoveka koji u sebi nosi miris zrenjaninske prašine, širinu banatskih polja i večni, tihi tok Begeja. Dođite u Zrenjanin, prošetajte njegovim ulicama i osetite gde je počela priča o ovom velikanu našeg glumišta.

Najčešća pitanja i odgovori