Kada danas kročite na kaldrmu zrenjaninskih ulica, dok nad vama dominiraju kitnjaste fasade secesije i eho nekadašnjeg Velikog Bečkereka ¹, osetićete neobičan miris istorije koji se meša sa mirisom banatske ravnice i reke Begej. Zrenjanin je grad koji je svetu podario šampione, grad koji živi i diše za sport. Ali, malo ko van krugova pasioniranih istoričara sporta zna da je upravo ovde, u srcu Banata, rođen čovek koji je upalio iskru modernog olimpizma.

Njegovo ime je Ferenc Kemenji (mađ. Kemény Ferenc). On nije bio atleta koji je obarao rekorde na borilištima, već tihi vizionar, pedagog i humanista koji je stajao rame uz rame sa baronom Pjera de Kubertenom kada se rađala najveća sportska i mirotvorna ideja u istoriji čovečanstva.

Banatska ravnica kao kolevka svetskog sporta

Da bismo razumeli kako je jedan dečak iz Velikog Bečkereka stigao do pariskih salona i postao arhitekta modernih Olimpijskih igara, moramo se vratiti u drugu polovinu 19. veka. Veliki Bečkerek je u to vreme bio vibrantan, multikulturalni centar Torontalske županije. Grad se ubrzano razvijao, a sa dolaskom industrije i građanskog društva, razvijala se i svest o važnosti fizičke kulture.

Ferenc Kemenji je rođen 17. jula 1860. godine u uglednoj porodici jevrejskog porekla koja se ubrzo asimilovala u mađarsko društvo. Njegovo detinjstvo u ravnici, gde su se ukrštali putevi različitih naroda, jezika i kultura, ugradilo je u njega kosmopolitski duh koji će kasnije definisati ceo njegov rad. Banat je oduvek bio prostor gde se različitosti tolerišu i spajaju, a Kemenji je tu lekciju naučio na samom početku svog života.

Nakon završetka osnovne škole u rodnom gradu, Kemenji odlazi na dalje školovanje u Budimpeštu, a potom i u Štutgart. Međutim, ključni trenutak njegovog života, ali i istorije svetskog sporta, dogodiće se u Parizu.

Pariska poznanstva i vizija mira

Kao mladi, izuzetno daroviti student fizike i matematike, Kemenji 1884. godine upisuje prestižnu Sorbonu ². Pariz je u to vreme bio centar sveta, grad svetlosti i novih, revolucionarnih ideja. Upravo tamo, u univerzitetskim krugovima, Kemenji upoznaje mladog francuskog aristokratu, barona Pjera de Kubertena.

Oba mladića su delila duboko nezadovoljstvo tadašnjim obrazovnim sistemima. Verovali su da je modernom društvu potrebna reforma koja će kroz sport i fizičko vaspitanje izgraditi zdravije, moralnije i plemenitije generacije. Kuberten je bio fasciniran antičkom Grčkom i njenom filozofijom harmoničnog razvoja tela i duha (kalokagatija). Kemenji je u tome video ne samo pedagoški alat, već i sredstvo za postizanje trajnog svetskog mira.

"Sport je moćno sredstvo za zbližavanje naroda. Kada se mladi ljudi iz različitih zemalja sretnu na sportskom terenu, oni uče da poštuju jedni druge, a oružje tada postaje suvišno." — Ferenc Kemenji

Njihovo prijateljstvo preraslo je u plodnu saradnju. Kada je Kuberten 1894. godine na Sorboni organizovao istorijski Međunarodni kongres za obnovu Olimpijskih igara, Kemenji je bio jedan od njegovih najvažnijih oslonaca.

Osnivanje Međunarodnog olimpijskog komiteta i istorijski uspesi

Na kongresu u Parizu, 23. juna 1894. godine, doneta je jednoglasna odluka o obnavljanju Olimpijskih igara i osnovan je Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Ferenc Kemenji je bio jedan od dvanaestorice osnivača i prvih članova ovog elitnog tela. On je predstavljao ne samo Mađarsku, već i čitavu tadašnju Austrougarsku monarhiju, donoseći u komitet specifičan senzibilitet srednjoevropskog prostora.

Kemenji je odmah preuzeo ogroman teret na svoja pleća. Trebalo je organizovati prve moderne Olimpijske igre u Atini 1896. godine. Finansijska situacija u Grčkoj je bila katastrofalna, a skepticizam javnosti ogroman. Kemenji je iskoristio sav svoj diplomatski dar i uticaj da obezbedi učešće mađarskih sportista i finansijsku podršku.

Zahvaljujući njegovom radu, Mađarska je bila jedna od najbrojnijih i najuspešnijih delegacija na prvim igrama u Atini. Kemenji je tamo bio ne samo zvaničnik, već i sudija, hroničar i najveća podrška sportistima.

Tragičan kraj i zaveštanje zaboravljenog vizionara

Nakon uspeha u Atini, Kemenji je nastavio da radi na popularizaciji olimpizma. Međutim, unutrašnji sukobi u mađarskim sportskim krugovima i nesuglasice oko organizacije narednih igara naveli su ga da se 1907. godine povuče iz MOK-a. Posvetio se svom primarnom pozivu – pedagogiji i pisanju. Napisao je brojna dela o obrazovanju, miru i reformi školstva, a bio je i sekretar Mađarskog mirovnog društva.

Njegov život, posvećen miru i spajanju ljudi, završio se na najtragičniji mogući način. Tokom Drugog svetskog rata, pod pritiskom nacističkog terora i fašističke okupacije Mađarske, Ferenc Kemenji i njegova supruga doneli su tešku odluku. Da ne bi pali u ruke dželatima i završili u koncentracionom logoru zbog svog porekla, 21. novembra 1944. godine izvršili su zajedničko samoubistvo u podrumu svog doma u Budimpešti. Bila je to tiha, tragična smrt čoveka koji je ceo život propovedao mir i ljudsko dostojanstvo.

Kako Zrenjanin danas čuva sećanje na svog velikana

Dugo je ime Ferenca Kemenjija bilo skrajnuto na margine istorije, kako svetske, tako i lokalne. Međutim, poslednjih decenija, Zrenjanin sa ponosom ispravlja tu nepravdu. Grad koji je iznedrio legendarne sportiste poput Snežane Perić, Dejana Bodiroge, braće Grbić i Ivane Španović, prepoznao je Kemenjija kao rodonačelnika svog sportskog gena.

Zrenjanin nije samo grad na Begeju; on je mesto gde je rođena ideja koja danas okuplja milijarde ljudi širom planete. Kada sledeći put budete gledali otvaranje Olimpijskih igara i veličanstveni defile sportista pod belom zastavom sa pet krugova, setite se da je jedan od onih koji su tu zastavu podigli rođen baš ovde, u pitomoj banatskoj ravnici. Ferenc Kemenji nas i danas uči da su granice samo linije na mapi, a da je sport univerzalni jezik koji svi razumemo.

Najčešća pitanja i odgovori