Kada prošetate istorijskim jezgrom Zrenjanina, prođete pored monumentalne Gradske kuće, pređete preko nekog od bečkerečkih mostova i stignete do obale Begeja gde ponosno stoji stara industrijska palata od crvene cigle, vi zapravo koračate stazama koje je utabao jedan od najvećih vizionara srpske istorije. Lazar Dunđerski nije bio samo najbogatiji Srbin svog vremena; on je bio čovek koji je od močvarnog i uspavanog Banata stvorio privredno čudo, a od Velikog Bečkereka1 istinsku evropsku varoš.
Kao novinar koji je decenijama istraživao prašnjave arhive i kao lokalni vodič koji sa ponosom turistima pokazuje skrivene kutke ovog grada, uvek se iznova divim energiji i genijalnosti ovog čoveka. Njegovo ime u Banatu i danas odzvanja sa posebnim poštovanjem. Ovo je priča o Lazaru Dunđerskom – industrijalcu, pivaru, vizionaru i čoveku koji je svoju dušu i bogatstvo neraskidivo vezao za sudbinu svog naroda.
Uspon dinastije Dunđerski i dolazak u Banat
Da bismo razumeli veličinu Lazara Dunđerskog, moramo se nakratko vratiti korenima ove čuvene porodice. Dunđerski vode poreklo iz okoline Gacka u Hercegovini, odakle su se krajem 17. veka preselili u panonsku ravnicu. Mukotrpnim radom, štedljivošću i neverovatnim smislom za trgovinu, Lazarov otac Gedeon (poznatiji kao deda Geca) postavio je temelje porodične imperije.
Lazar je rođen 1833. godine u Srbobranu. Za razliku od mnogih bogataških sinova tog doba koji su nasledstvo trošili na lagodan život u Beču i Pešti, Lazar je rano shvatio da se svet menja i da poljoprivreda više nije jedini izvor moći. Završio je pravne nauke u Pešti, što mu je dalo neprocenjivu prednost u vođenju kompleksnih poslovnih transakcija.
Kada je preuzeo porodične poslove, Lazar je doneo odluku koja će promeniti istoriju Banata: počeo je masovno da kupuje zemlju i industrijske pogone istočno od Tise. Banatska crnica, plodna i teška, postala je njegovo glavno igralište.
Bečkerečka pivara: Kruna Lazarovog industrijskog carstva
Iako je posedovao desetine hiljada hektara zemlje, mlinove, fabrike špiritusa i tepiha, Lazarova najveća poslovna ljubav i ponos bila je pivara u Velikom Bečkereku.
Osnovana još davne 1745. godine, ova pivara je najstariji industrijski objekat u ovom delu Evrope. Međutim, tek dolaskom Lazara Dunđerskog 1891. godine, ona doživljava svoju zlatnu eru. Lazar nije želeo samo da proizvodi pivo; on je želeo da stvori najbolje pivo u Austrougarskoj monarhiji.
+-----------------------------------------------------------------------------+
| KLJUČNE ISTORIJSKE PREKRETNICE |
+--------+--------------------------------------------------------------------+
| Godina | Događaj i njegov istorijski značaj za Banat |
+--------+--------------------------------------------------------------------+
| 1833. | Rođenje Lazara Dunđerskog u Srbobranu – početak dinastije. |
| 1891. | Kupovina bečkerečke pivare i pokretanje parnog pogona. |
| 1895. | Otvaranje novog pozorišta u Novom Sadu koje je Lazar finansirao. |
| 1911. | Izgradnja dvorca Sokolac kod Novog Bečeja za ćerku Lenku. |
| 1917. | Smrt Lazara Dunđerskog u Beču – kraj jedne zlatne epohe. |
+--------+--------------------------------------------------------------------+Lazar je u pivaru uveo parne mašine, najsavremenije filtere za vodu i angažovao vrhunske stručnjake iz Češke i Nemačke. Bečkerečko pivo, pravljeno od čiste bunarske vode i najkvalitetnijeg banatskog ječma, ubrzo je postalo sinonim za kvalitet. Točilo se u prestižnim salonima Beča, Budimpešte i Pariza.
Pivara je pod njegovim vođstvom postala privredno srce grada. Zapošljavala je stotine lokalnih radnika, a Lazar je za njih izgradio stanove, obezbedio zdravstvenu zaštitu i stipendirao njihovu decu. To je bio rani primer društveno odgovornog poslovanja koji je u to vreme bio prava retkost.
Mecena, dobrotvor i zaštitnik srpske kulture
Ipak, ono što Lazara Dunđerskog izdvaja od običnih bogataša jeste njegova duboka svest o nacionalnoj pripadnosti i potrebi da se pomogne sopstvenom narodu. Njegov dom u Novom Sadu i na imanjima u Čibu (danas Čelarevo) i Kulpinu bio je stecište najumnijih glava tog doba.
Lazar je bio bliski prijatelj i zaštitnik pesnika Laza Kostića, slikara Uroša Predića, naučnika Mihajla Pupina i političara Svetozara Miletića. Kada je zgrada Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu izgorela, Lazar je sam finansirao izgradnju nove, moderne pozorišne dvorane.
"Nije bilo sveske Matice srpske, niti ijedne velike nacionalne akcije s kraja 19. i početka 20. veka, u kojoj ime Lazara Dunđerskog nije stajalo na samom vrhu liste priložnika. Njegovo bogatstvo nije mereno samo lancima banatske crnice, već širinom njegove zadužbinarske duše."
— Zabeleška bečkerečkog hroničara iz 1912. godine
Njegova humanost posebno je došla do izražaja kroz osnivanje fondova za školovanje siromašne srpske dece, podršku ženskim zadrugama i izgradnju pravoslavnih hramova širom Vojvodine.
Lazar Dunđerski je bio i otac prelepe Jelene - Lenke Dunđerski, prerano preminule muze pesnika Laze Kostića, koja je inspirisala nastanak najlepše ljubavne pesme srpske književnosti, Santa Maria della Salute. Gubitak ćerke Lenke bio je najveći udarac u Lazarovom životu, nakon kojeg se nikada u potpunosti nije oporavio, posvetivši se još više humanitarnom radu.
Tragovi u ravnici: Dvorci i arhitektonsko nasleđe
Lazar Dunđerski je iza sebe ostavio i neverovatno arhitektonsko nasleđe. Širom Vojvodine nicali su dvorci koji su kombinovali neoklasicizam, barok i modernu industrijsku arhitekturu.
U neposrednoj blizini Zrenjanina, kod Novog Bečeja, nalazi se prelepi dvorac Sokolac. Lazar ga je izgradio za svoju ćerku Lenku, nadajući se da će u njemu pronaći mir i sreću. Danas ovaj dvorac, iako načet zubom vremena, i dalje pleni svojom elegancijom i predstavlja nezaobilaznu stanicu za sve turiste koji žele da osete duh tog romantičnog, ali i setnog vremena.
U samom Zrenjaninu, pored pomenutog kompleksa pivare, Lazarov uticaj se vidi u građanskoj arhitekturi sa kraja 19. veka. Njegov kapital je direktno ili indirektno pomogao da grad dobije monumentalne palate koje i danas krase glavnu pešačku zonu.
Kako danas doživeti duh Lazara Dunđerskog u Zrenjaninu
Kao vaš turistički vodič kroz Zrenjanin, predlažem vam savršenu rutu koja će vas vratiti u zlatno doba bečkerečke industrije i salonskog života:
- Početna tačka – Trg slobode: Pogledajte monumentalnu Gradsku kuću i zamislite vreme kada su tuda prolazile kočije porodice Dunđerski.
- Šetnja obalom Begeja do Stare pivare: Danas se u ovom kompleksu nalazi pivnica i muzej koji čuva uspomenu na dane kada je ovde teklo najbolje pivo u monarhiji. Miris slada i istorije i dalje se oseća u vazduhu.
- Poseta dvorcu Sokolac: Na samo četrdesetak minuta vožnje od Zrenjanina, posetite imanje Sokolac. Prošetajte parkom u kojem je nekada šetala Lenka Dunđerski i osetite melanholiju banatske ravnice.
Savet za putnike: Kada posetite Zrenjanin, obavezno svratite u lokalne pabove koji neguju tradiciju zanatskog pivarstva. Naručite pivo napravljeno po tradicionalnoj recepturi i nazdravite u čast starog Lazara, čoveka koji je od ovog grada napravio pivarsku prestonicu.
Večni mir u banatskoj zemlji
Lazar Dunđerski je preminuo u sanatorijumu u Beču, krajem 1917. godine, u jeku Prvog svetskog rata. Njegovo telo je preneto u Srbobran, gde počiva u porodičnoj kapeli. Doživeo je duboku starost, ali i propast sveta koji je poznavao. Ipak, ono što je izgradio preživelo je sve ratove, promene sistema i država.
Njegovo ime danas nije samo istorijska lekcija. Ono je podsetnik na vreme kada su bogatstvo i društvena odgovornost išli ruku pod ruku, kada se uspeh merio brojem fabrika, ali i brojem nahranjenih usta i podignutih škola. Zrenjanin i ceo Banat večito su dužni ovom velikom čoveku, a naša je obaveza da njegovu priču prenosimo generacijama koje dolaze.
Reference i napomene
Najčešća pitanja i odgovori
Ko je bio Lazar Dunđerski?
Lazar Dunđerski (1833–1917) bio je jedan od najbogatijih Srba svog vremena, čuveni veleposednik, industrijalac, pivar, bankar i veliki dobrotvor čije je delovanje ostavilo dubok trag u Vojvodini, a posebno u današnjem Zrenjaninu.
Kada je Lazar Dunđerski preuzeo pivaru u Velikom Bečkereku?
Lazar Dunđerski je kupio pivaru u Velikom Bečkereku 1891. godine od porodice Dunđerski (koja je već imala udeo) i u potpunosti je modernizovao, pretvorivši je u parnu pivaru visoke tehnologije.
Kakva je veza između porodice Dunđerski i dvoraca u Vojvodini?
Porodica Dunđerski je posedovala brojne dvorce širom Vojvodine, uključujući dvorac Sokolac kod Novog Bečeja (koji je Lazar izgradio za svoju ćerku Lenku), dvorac Fantast kod Bečeja (koji je sagradio njegov rođak Bogdan) i dvorac u Kulpinu.
Kako je Lazar Dunđerski pomagao srpsku kulturu?
Lazar je bio jedan od najvećih donatora Matice srpske, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, raznih prosvetnih i humanitarnih društava, a finansijski je pomagao i brojne pisce, pesnike i umetnike, među kojima je najpoznatiji Laza Kostić.
Šta danas turisti mogu posetiti u Zrenjaninu, a da je povezano sa Lazarom Dunđerskim?
Posetioci mogu obići monumentalni kompleks stare pivare na obali Begeja u Zrenjaninu, prošetati istorijskim centrom grada gde se nalaze palate iz njegovog doba, i posetiti obližnji dvorac Sokolac kod Novog Bečeja.