Kada jesenska magla padne nad ravnicu, a Begej uspori svoj tok promećući se kroz tihe banatske ulice, Zrenjanin poprima onaj neponovljivi, pomalo tajanstveni izgled o kom su pisali mnogi velikani. Međutim, u savremeno doba, niko nije tako precizno, emotivno i beskompromisno artikulisao bilogijsku buku i tišinu ovog grada kao dramski pisac i prozaista Uglješa Šajtinac.

Kao lokalni vodič koji godinama vodi posetioce kroz skrivene ajnforte, pozorišne holove i obale Begeja, često kažem da se Zrenjanin ne može u potpunosti razumeti samo kroz arhitekturu secesije i istorijske podatke. Da biste zaista osetili puls ovog grada, morate čitati Šajtinca. Njegova reč je ogledalo u kom se ogledaju naša lutanja, naša tuga, ali i onaj specifičan, lekoviti banatski humor koji preživljava sve istorijske oluje.

Koreni u gradu na Begeju: Kako ravnica oblikuje pisca

Uglješa Šajtinac je rođen 1971. godine u Zrenjaninu, u porodici duboko ukorenjenoj u kulturni život Banata.¹ Odrastajući u gradu bogate industrijske istorije, ali i izuzetno snažne umetničke tradicije, Šajtinac je od malih nogu bio upućen na pozorište i književnost. Zrenjanin je u to vreme bio grad u kome su se ukrštali jezici, kulture i specifični svetovi mirne ravnice i nagle industrijske modernizacije.

Studije dramaturgije završio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, ali se njegov umstveni i emotivni kompas nikada nije udaljio od maternjeg grada i banatskog pejzaža. Za razliku od mnogih autora koji po dolasku u metropolu zaborave provincijski mikrokosmos, Šajtinac je upravo iz tog mikrokosmosa crpeo svoju najveću snagu.

Ravnica u njegovim delima nije romantizovani pejzaž sa razglednice na kom mirno pasu konji. Ona je teška, prostire se u beskraj, obavija čoveka i tera ga da se suoči sa sopstvenim najdubljim strahovima i čežnjama. Banat je u Šajtinčevom opusu pozornica svetovnih dramatičnih lomova, spora ali duboka reka emocija koja pokreće njegove likove.

„Banat nije samo geografija, to je stanje svesti. To je mesto gde tišina ume da bude glasnija od svake buke, a smeh jedini način da se ne poludi pred beskrajem ravnice.” — beleška iz ravničarskih razgovora o književnosti.

Od zrenjaninske scene do londonskog Vest Enda: Trijumf drame „Hadersfild”

Iako je napisao niz izuzetnih dramskih tekstova poput Rekvizitera, Prava uha, Banata i Animatora, drama koja je Uglješu Šajtinca definitivno lansirala u sam vrh evropske dramaturgije jeste Hadersfild (Huddersfield).

Napisana početkom dvijetiljaditih, ova drama donosi potresnu, ali istovremeno izuzetno duhovitu priču o generaciji tridesetogodišnjaka razapetih između posledica ratnih devedesetih, neuspele tranzicije, emigracije i ličnih poraza. Radnja je smeštena u turobnu svakodnevicu malog banatskog grada, u stan glavnog junaka Raše, gde se okupljaju stari prijatelji kako bi dočekali drugara koji se nakratko vratio iz Engleske, iz grada Hadersfilda.

Drama je doživela nešto što je za savremeni srpski dramski tekst bila prava retkost: svoju praizvedbu imala je 2004. godine na engleskom jeziku u prestižnom Soho Theatre u Londonu. Tek nakon engleskog uspeha, predstava je postavljena u Jugoslovensko dramskom pozorištu u Beogradu, u režiji Aleksandre Milavić Davies, gde je postala apsolutni kulturni fenomen. Ulogu Ivana, mentalno nestabilnog ali duboko lucidnog mladića, besprekorno je odigrao pokojni Nebojša Glogovac, ostvarivši jednu od najvećih uloga u istoriji modernog srpskog teatra.

Kroz Hadersfild, Šajtinac je pokazao izuzetno osećanje za dijalog, živ jezik ulice, ali i duboku empatiju prema ljudima sa margine. Drama je kasnije adaptirana u istoimeni igrani film koji i danas važi za jedan od najboljih domaćih filmova 21. veka.

Prozno majstorstvo: Roman kao ogledalo ravnice i moderne melanholije

Iako je prevashodno školovan kao dramaturg, Uglješa Šajtinac je izgradio podjednako impresivnu proznu karijeru. Njegovi romani i zbirke priča odlikuju se sažetim, dinamičnim stilom, oštrim zapažanjima i izvanrednim osećajem za atmosferu.

Svojim romanom Sasvim skromne poslastice (2011) osvojio je Evropsku nagradu za književnost. Ovaj roman, pisan u formi elektronske prepiske između dva brata — jednog koji je ostao u Srbiji i drugog koji živi u Sjedinjenim Američkim Državama — na izuzetno suptilan način govori o geografskim i emotivnim udaljenostima, porodičnim vezama i načinu na koji se Banat nosi sa globalizovanim svetom.

Takođe, treba istaknuti i sledeća prozno-dramska ostvarenja: * Vokabular: Rano delo koje najavljuje jedinstven pripovedački glas. * Maligni celularac: Britka satira o savremenoj tehnologiji i alijenaciji. * Kišno sunce: Izvanredna prozna meditacija. * Koliko je sat: Zbirka priča koja je dobila Nagradu „Bora Stanković”. * Madam Majra: Roman koji spaja istorijske i savremene motive. * Unutrašnje more: Dobitnik Vitalove nagrade za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2022. godini.

Šajtinac se podjednako uspešno ogledao i u književnosti za decu. Njegov roman Vetruškina ledina i slikovnica Banda nežnih srca pokazuju da autor uvek uspeva da pronađe čistu, neiskvarenu emociju, bez obzira na to kojoj se uzrasnoj grupi obraća.

Pregled ključnih dela i priznanja Uglješe Šajtinca

Kako bismo lakše sagledali bogat opopus ovog zrenjaninskog stvaraoca, pripremili smo pregled njegovih najznačajnijih radova i dobijenih nagrada:

Zrenjaninska književna geografija: Tragom Šajtinčevih junaka

Ako kao turist ili ljubitelj književnosti dođete u Zrenjanin želja vam je da osetite atmosferu iz Šajtinčevih knjiga, postoje određene tačke na mapi grada koje prosto morati posetiti. Zrenjanin nije samo statična pozadina; on je živi partner u njegovom stvaralaštvu.

1. Narodno pozorište „Toša Jovanović” Smešteno na centralnom Trgu slobode, ovo pozorište baštini najstariju pozorišnu salu u Srbiji, izgrađenu još 1839. godine u stilu klasicizma. Ovo je mesto gde je Šajtinac gledao svoje prve predstave, ali i gde je njegova drama Banat doživela istorijsko izvođenje. Kada uđete u tihu, baršunom presvučenu salu sa prepoznatljivim ložama, osetićete miris drveta i istorije koji prožima sva njegova dramska ostvarenja.

2. Obale Begeja i pešački mostovi Begej je krvotok Zrenjanina. Šetnja kejom pored reke, naročito u kasno popodne, pruža uvid u onaj specifičan mir i tišinu koji se često pominju u Šajtinčevoj prozi. Čuveni „Most na suvom”, kao jedinstveni urbanistički fenomen, i stare gradske ćuprije prave su kulise za razmišljanje o prolaznosti vremena i transformacijama kroz koje je ovaj grad prošao.

3. Stara varoš i ajnfort kapije Kada skrenete sa glavne pešačke ulice (Kralja Aleksandra I Karađorđevića) u sporedne ulice poput Male Amerike ili naselja Zeleno polje, naići ćete na tipične banatske kuće sa visokim prozorima i masivnim drvenim ajnfort kapijama. Iza tih kapija skrivaju se dvorišta u kojima se odvijaju drame nalik onima u Hadersfild: mesto razgovora uz kafu i rakiju, mesto gde se ukrštaju snovi i stvarnost.

Banat kao univerzalna metafora svetstkih razmera

Najveća vrednost stvaralaštva Uglješe Šajtinca leži u tome što je uspeo da regionalno uzdigne na nivo univerzalnog. Njegovi junaci, iako duboko lokalizovani — oni govore banatskim žargonom, piju lokalno pivo, pate od lokalnih nepravdi i žive pod banatskim nebom — razumeju se jednako dobro u Beogradu, Londonu, Njujorku ili Varšavi.

Problemi usamljenosti, traženja sopstvenog identiteta, nemogućnosti da se pobegne od sopstvenog porekla i večite borbe između želje za odlaskom i potrebe za ostankom, univerzalna su pitanja ljudske egzistencije. Šajtinac je dokazao da ne morate živeti u svetskoj metropoli da biste pisali svetsku književnost; dovoljno je da pažljivo slušate i posmatrate svet oko sebe, pa makar taj svet bio omeđen kanalom Begej i beskrajnim banatskim njivama.

Uglješa Šajtinac ostaje ponos Zrenjanina, živopisni podsetnik na to da ravnica nije praznina, već prostor ispunjen pričama koje čekaju da budu ispričane sa stršću, istinom i dubokom ljubavlju prema čoveku.

Najčešća pitanja i odgovori