Kada u jesenje predvečerje šetate obalom Begeja u Zrenjaninu, dok vetar sa banatske ravnice donosi miris zrele zemlje i opalog lišća, lako je osetiti dah istorije koji prožima ovaj grad. Veliki Bečkerek, kako se Zrenjanin nekada zvao, bio je raskrsnica naroda, ideja i sudbina. Među svim tim sudbinama, malo je onih koje nose tako uzvišenu tragiku, vojničku čast i plemićko dostojanstvo kao priča o Vilmošu Lazaru (mađ. Lázár Vilmos).

Lokalni hroničari i turistički vodiči često će vas odvesti do čuvenog dvorca Kaštel u Ečki, pričajući o grofovima, balskim dvoranama i Listovom klaviru. Međutim, prava, duboka istorijska nit ovog kraja vodi nas ka jednom od najtragičnijih datuma srednjoevropske istorije – 6. oktobru 1849. godine, kada je u Aradu pogubljeno trinaest generala i pukovnika mađarske revolucionarne vojske. Među njima, kao deveti po redu u zvaničnim zapisima presuda, stoji ime Vilmoša Lazara, sina ove banatske ravnice.

Plemstvo iz banatske ravnice: Koreni porodice Lazar

Da bismo razumeli Vilmoša Lazara, moramo se vratiti u drugu polovinu 18. veka, kada u Banat stižu jermenske porodice koje su, zahvaljujući svom bogatstvu, trgovačkom umeću i vernosti bečkom dvoru, brzo stekle plemićke titule. Porodica Lazar od Ečke (mađ. szárhegyi Lázár) bila je jedna od najuticajnijih. Godine 1781. Lukac Lazar kupuje ogromno vlastelinstvo Ečka na aukciji državnih dobara, čime postavlja temelje dinastije koja će oblikovati privredni i kulturni život ovog dela Vojvodine.

Vilmoš Lazar je rođen u Velikom Bečkereku 24. oktobra 1815. godine¹. Odrastajući u atmosferi koja je spajala strogu vojničku disciplinu i visoku evropsku kulturu, mladi Vilmoš je rano pokazao sklonost ka vojnom pozivu. Njegovo obrazovanje i plemićko poreklo otvorili su mu vrata elitnih vojnih škola Austrijskog carstva.

Vetrovi promena: Revolucija 1848. i vojnički uspon

Kada je 1848. godine Evropu zahvatio talas revolucija – poznat kao "Proleće naroda" – Banat se našao u samom središtu dramatičnih zbivanja. Mađarski nacionalni pokret, koji je zahtevao veću autonomiju i slobodu od habzburške krune, privukao je mnoge plemiće i oficire. Vilmoš Lazar, uprkos svojoj dotadašnjoj vernosti carskoj vojsci, doneo je odluku koja će mu promeniti sudbinu: pridružio se mađarskim revolucionarnim snagama (Honvedima).

Zahvaljujući svom taktičkom umeću, hrabrosti i harizmi, Lazar je brzo napredovao kroz činove. Tokom 1848. i 1849. godine učestvovao je u brojnim bitkama širom Vojvodine i Transilvanije. Njegovi saborci su ga opisivali kao pravičnog komandanta koji nikada nije štedeo sebe na bojnom polju, ali je uvek nastojao da sačuva živote svojih vojnika.

+-----------------------------------------------------------------------+
|                       KLJUČNE ETAPE U ŽIVOTU VILMOŠA LAZARA           |
+------------------+----------------------------------------------------+
| Godina           | Događaj / Istorijski značaj                        |
+------------------+----------------------------------------------------+
| 1815.            | Rođen u Velikom Bečkereku (Zrenjanin)              |
| 1844.            | Ženi se Marijom Dut, udovicom bogatog vlastelina   |
| 1848.            | Pristupa mađarskoj revolucionarnoj vojsci          |
| 1849. (avgust)   | Unapređen u čin pukovnika neposredno pred slom     |
| 1849. (oktobar)  | Pogubljen u Aradu sa ostalim mučenicima            |
+------------------+----------------------------------------------------+

Pred sam kraj rata, u avgustu 1849. godine, Lazar je imenovan za komandanta devetog diviziona. Ipak, odnos snaga bio je nemilosrdan. Kada se ruska carska vojska umešala na stranu Austrije kako bi ugušila revoluciju, sudbina mađarskog pokreta bila je zapečaćena.

Tragedija u Aradu: Poslednji dani i vojnička čast

Nakon kapitulacije kod Vilagoša², usledila je krvava odmazda austrijskog premijera Feliksa Švarcenberga i generala Julijusa Jakoba fon Hajnaua, poznatog po nadimku "Hena iz Breše". Trinaest visokih oficira mađarske vojske uhapšeno je i izvedeno pred preki sud u Aradu (današnja Rumunija). Među njima je bio i naš sugrađanin, Vilmoš Lazar.

Proces u Aradu bio je farsa; presude su bile unapred donete. Međutim, u tim poslednjim danima, aradski mučenici pokazali su neverovatno dostojanstvo. Vilmoš Lazar, iako svestan da ga čeka smrt, ostao je smiren i ponosan. Zbog činjenice da se njegova jedinica predala pre nego što je proglašena opšta kapitulacija, Lazaru je "progledano kroz prste" utoliko što nije osuđen na sramnu smrt vešanjem, već na pogubljenje streljačkim vodom.

"Bože, podaj snage mojoj sirotoj udovici, uteši je i blagoslovi moju decu. Odlazim sa ovog sveta čistog obraza i mirne savesti, jer sam služio pravednoj stvari."
— Zapis iz poslednjeg pisma Vilmoša Lazara upućenog supruzi Mariji Dut, uoči pogubljenja 6. oktobra 1849.

U rano jutro 6. oktobra 1849. godine, u 5:30 časova, Vilmoš Lazar je, zajedno sa Aristidom Dežefijem, Janošem Kišom i Erneom Švejdelom, stao pred streljački stroj u dvorištu aradske tvrđave. Otišao je u legendu, ostavljajući iza sebe tugu, ali i neizbrisiv trag u istoriji Srednje Evrope.

Kako danas doživeti nasleđe Vilmoša Lazara u Zrenjaninu i okolini?

Kao vaš turistički vodič kroz Banat, predlažem vam posebnu istorijsku rutu kojom možete proći kako biste osetili duh vremena u kojem je živeo i stradao ovaj plemić:

1. Dvorac Kaštel u Ečki: Iako Vilmoš nije bio direktni graditelj ovog zdanja (dvorac je podigao njegov rođak Agošton Lazar 1820. godine), ovo mesto savršeno dočarava sjaj, bogatstvo i društveni status porodice Lazar. Prošetajte parkom u kojem su nekada šetali banatski plemići i zamislite razgovore o slobodi, revoluciji i časti koji su se ovde vodili u burno proleće 1848. godine.
2. Rimokatolička katedrala u Zrenjaninu: Smeštena na Trgu slobode, ova prelepa neoromanička crkva čuva uspomene na stare bečkerečke porodice. Porodica Lazar bila je jedan od najvećih donatora katoličke zajednice u gradu.
3. Narodni muzej Zrenjanin: Ovde možete videti stalnu postavku posvećenu 19. veku, koja uključuje portrete plemića, oružje iz perioda revolucije 1848/49. i dokumente koji svedoče o burnoj istoriji grada na Begeju.

Zaključak: Banatski heroj koji spaja narode

Vilmoš Lazar danas ne pripada samo mađarskoj istoriji, gde se slavi kao jedan od najvećih nacionalnih heroja. On pripada i istoriji Banata, Vojvodine i Zrenjanina. Njegovo jermensko poreklo, rođenje u multietničkom Velikom Bečkereku, plemićki status i borba za ideale slobode čine ga simbolom svega onoga što Banat jeste – prostor gde se prepliću različite kulture, jezici i sudbine, stvarajući jedinstvenu tapiseriju ljudskog dostojanstva.

Kada sledeći put posetite Zrenjanin, podignite pogled ka starim bečkerečkim fasadama i setite se Vilmoša Lazara – čoveka koji je izabrao čast umesto lagodnog života na banatskim dvorovima i platio najveću cenu za svoje ideale.

Najčešća pitanja i odgovori