Kada vas put nanese u Srednji Banat, tamo gde se lenji Begej tiho uliva u ravninu, dočekaće vas grad koji u svom imenu nosi priču o prkosu, slobodi i jednom mladom učitelju. Zrenjanin. Za razliku od većine drugih mesta u Vojvodini koja su kroz istoriju menjala imena u skladu sa smenama carstava i kraljevstava, ovaj grad već osam decenija ponosno čuva spomen na Žarka Zrenjanina Uču.

Kao lokalni vodič koji je hiljadama putnika pokazao skrivene kutke naših ulica, često se susrećem sa pitanjem: „Ko je zapravo bio taj čovek čije ime nosi najveći grad srpskog dela Banata?“ Da bismo to razumeli, moramo se vratiti u vreme prašnjavih banatskih drumova, siromašnih seoskih škola i gvozdene volje pojedinca koji je odlučio da promeni tok istorije.

Od seoske katedre do revolucionarnog žarišta

Žarko Zrenjanin je rođen 1902. godine u južnobanatskom selu Izbištu, u blizini Vršca, u siromašnoj seljačkoj porodici. U to vreme, Banat je bio mozaik naroda, ali i dubokih socijalnih razlika. Želja za obrazovanjem odvela ga je u Sombor, gde je završio čuvenu Učiteljsku školu (Preparandiju). Upravo tu, među knjigama i u diskusijama sa vršnjacima, u Žarku se rodila iskra društvene pravde.

Kada je dobio svoju prvu službu kao seoski učitelj ¹, Žarko nije bio samo predavač koji uči decu azbuci. Za seljake u Banatu i Makedoniji (gde je jedno vreme službovao), on je bio „Uča“ – prosvetitelj u najširem smislu te reči. Organizovao je analfabetske tečajeve za odrasle, osnivao narodne knjižnice, držao predavanja o modernoj poljoprivredi i higijeni.

„Uča nije učio samo decu u školi. On je učio čitav narod kako da uspravi kičmu i kako da se bori za dostojanstven život. Njegova učionica bila je cela banatska ravnica.“ — Zapis iz sećanja njegovih savremenika iz sela Izbište.

Njegov rad nije promakao vlastima Kraljevine Jugoslavije. Zbog širenja levičarskih ideja i organizovanja seljaka, Uča je brzo postao trn u oku žandarmeriji. Godine 1933. uhapšen je i osuđen na trogodišnju robiju koju je odslužio u zloglasnom zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Umesto da ga slomi, zatvor je za njega bio „univerzitet“ gde je usavršio svoja politička uverenja i povezao se sa vodećim komunistima tog doba.

Hronologija života i borbe Žarka Zrenjanina

Da bismo lakše ispratili ovaj dinamičan i tragičan životni put, pogledajmo ključne godine koje su obeležile Učinu sudbinu:

Borba u ravnici: „Ravnica je izdajnik“

Kada je u aprilu 1941. godine nacistička Nemačka okupirala Jugoslaviju, Banat je potpao pod specifičan režim pod direktnom upravom lokalnih Nemaca (Folksdojčera). Za revolucionare poput Žarka, ovo je bio najteži mogući teren za borbu.

U turističkim turama često volim da naglasim geografsku surovost ove borbe. Za razliku od Bosne, Crne Gore ili zapadne Srbije gde su šume i planine pružale prirodni zaklon, Banat je gola, nepregledna ravnica. Ovde nema gde da se sakrije. Svaki stranac u selu se vidi sa daljine od nekoliko kilometara. Leti su partizane skrivala nepregledna polja kukuruza, ali kada bi došla jesen i žetva, ravnica bi postala brisani prostor.

Uprkos tome, Žarko Zrenjanin je pokazao neverovatnu sposobnost organizacije. Pod njegovim vođstvom stvorena je mreža baza, takozvanih „baza pod zemljom“ (partizanskih baza iskopanih u dvorištima pouzdanih seljaka, ispod štala i ambara). Uča je neumorno putovao, često prerušen u seljaka ili nakupca, povezujući banatske gradove i sela.

Poslednji juriš u Pavlišu

Jesen 1942. godine bila je kobna za oslobodilački pokret u Vojvodini. Gestapo je uspeo da locira većinu partizanskih veza. Žarko Zrenjanin se u to vreme pripremao da ode na slobodnu teritoriju u zapadnu Srbiju kako bi prisustvovao zasedanju AVNOJ-a.

Dana 4. novembra 1942. godine, Gestapo je, zahvaljujući izdaji, opkolio kuću u selu Pavliš kod Vršca gde se Žarko skrivao sa svojim saradnikom Branislavom Kulom Grujićem. Odbivši da se preda, Uča je sa pištoljem u ruci pokušao proboj kroz neprijateljski obruč. Pokošen je rafalima na samom pragu kuće. Njegova pogibija bila je ogroman udarac za pokret otpora, ali je njegova žrtva odmah prerasla u legendu.

Kako je Veliki Bečkerek postao Zrenjanin

Nakon oslobođenja zemlje, javila se potreba da se oda počast herojima koji su položili živote za slobodu. Grad na Begeju je kroz istoriju menjao ime: od srednjovekovnog Bečkereka, preko carskog Velikog Bečkereka, do Petrovgrada (kako je nazvan 1935. godine u čast kralja Petra I Oslobodioca).

Na dvogodišnjicu oslobođenja grada od fašističke okupacije, 2. oktobra 1946. godine, doneta je odluka da Petrovgrad ponese ime Zrenjanin. Bilo je to priznanje ne samo Žarku kao pojedincu, već i svim banatskim rodoljubima koji su stradali u koncentracionim logorima, pred streljačkim strojevima na Bagljašu i u borbama širom Jugoslavije.

Tragom Uče kroz današnji Zrenjanin

Kao vaš vodič kroz ovaj prelepi grad, predlažem vam pešačku rutu kojom možete najbolje osetiti duh prošlosti i upoznati se sa likom i delom Žarka Zrenjanina:

Spomenik Žarku Zrenjaninu na Trgu slobode Ovaj impozantni spomenik, delo poznatog beogradskog vajara Radeta Stankovića, svečano je otkriven 1952. godine. Prvobitno se nalazio na centralnom delu trga, a danas stoji ispred Gradske narodne biblioteke. Figura Žarka Zrenjanina prikazana je u dinamičnom pokretu, sa uzdignutom rukom koja poziva na otpor, dok mu vetar (onaj čuveni banatski košava) vijori kaput. To je jedan od najprepoznatljivijih simbola grada i omiljeno mesto za sastanke Zrenjaninaca.

Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ Smeštena u prelepoj neobaroknoj zgradi nekadašnje Kasine, ovo je najstarija ustanova kulture u gradu. Nosi Učino ime sa ponosom, jer je i sam Žarko bio čovek knjige koji je verovao da je opismenjavanje naroda prvi korak ka njegovom oslobođenju. Biblioteka danas organizuje brojne književne večeri i čuva bogat zavičajni fond.

Narodni muzej Zrenjanin Nalazi se u veličanstvenoj palati Finansija na Trgu slobode. U okviru Istorijskog odeljenja muzeja, možete videti stalnu postavku posvećenu Drugom svetskom ratu u Banatu. Ovde se čuvaju originalni dokumenti, fotografije, oružje, kao i lični predmeti Žarka Zrenjanina koji svedoče o teškim danima ilegalnog rada i borbe.

Nasleđe koje prevazilazi ideologije

Danas, u 21. veku, kada se istorijske prilike i ideologije menjaju brže nego ikada, lik Žarka Zrenjanina Uče posmatramo kroz prizmu univerzalnih vrednosti. On nije bio samo politički komesar; bio je prosvetitelj, vizionar i čovek koji je verovao u bolji i pravedniji svet za običnog banatskog paora.

Zrenjanin je grad koji spaja različitosti – ovde u slozi žive Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci i mnogi drugi. Upravo ta multikulturalnost i međusobno poštovanje jesu vrednosti koje je i sam Uča propagirao tokom svog kratkog, ali izuzetno upečatljivog života.

Zato, kada sledeći put budete šetali obalom Begeja, popili kafu u glavnoj ulici ili posetili neku od naših prelepih crkava, setite se da ime ovog grada nosi pečat jednog mladog učitelja iz ravnice koji je svoju kredu zamenio borbom za slobodu svih nas.

Najčešća pitanja i odgovori